SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA

Ubuduće procena rizika radnog mesta

22. oktobar 2007. | 14:23 | Izvor: Tanjug Beograd -- Zbog bolesti koje su posledica rada, poslodavci u Srbiji ubuduće će biti u obavezi da procene rizik za svako radno mesto.
Poslodavci će takođe morati da upozore zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, što bi trebalo da doprinese smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kaže direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefalt. Inače, bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći su zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi.

Na konferenciji na Medicinskom fakultetu ona je rekla da će se procenom radnih zadataka, uvođenjem preventivnih mera i proverom njihove dalje efikasnosti obezbediti bezbednija i zdravija radna okolina, što će unaprediti zdravlje zaposlenih i smanjiti troškove poslodavca od gubitka proizvoda i većih iznosa premije osiguranja.

Ona je navela da su preventivne mere Uprave dale rezultat, naročito u građevinarstvu, gde je ove godine za 60 odsto smanjen broj smrtnih i teških povreda na radu.

Prema njenim rečima, radno mesto mora da bude bezbedno i zdravo, što propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, donet 2005, kao i podzakonski akti.

Podsećajući da je već formiran Savet za bezbednost i zdravlje na radu, Vera Božić-Trefalt najavila je i donošenje uredbe o merama bezbednosti pri izvođenju građevinskih radova, donošenje nacionalne strategije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvođenje jedinstvene evidencije o povredama na radu.

Na skupu je ukazano da su bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi, s obzirom na to da oko 24 odsto zaposlenih iz 25 zemalja EU pati od bolova u leđima, dok se 22 odsto žali na bolove u mišićima. Oba ova problema više su zastupljena u novim zemljama-članicama EU.

Takvi podaci su razlog što je Ministarstvo rada i socijalne politike organizovalo stručnu konferenciju o bolestima mišićno-koštanog sistema, kao prvi u nizu događaja kojim se obeležava Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu.

"Smanjite opterećenje" ovogodišnji je moto evropske kampanje posvećene tim bolestima, koje se, kako je ukazano, u velikoj meri mogu sprečiti ili smanjiti pridržavanjem propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i primenom dobre prakse.

Od bolesti mišićno-koštanog sistema boluju milioni zaposlenih u EU u svim privrednim granama, a najveći su problem u građevinarstvu, uslugama i maloprodaji, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

U podizanju svesti o potrebi odgovarajuće zašitite na radu učestvuje i Medicinski fakultet, kako na planu dijagnostike, tako i u prevenciji tih oboljenja, rekao je dekan Bogdan Đuričić.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da postoji procena rizika za svako radno mesto, kako bi se zaposleni na vreme upoznali sa eventualnim opasnostima.

Institut za medicinu rada organizuje kurseve za procenu rizika, na kojima mogu da učestvuju poslodavci, rukovodioci, nadzornici i zaposleni.

KOMPLETAN DOKUMENT http://www.pkv.co.rs/pkv/files/procena_rizika.pdf

Svrha ovih smernica je da pomogne poslodavcu da on SAM, po osnovu
odredbe člana 37. stav 3. Zakona o bezbednosti i dravlju na radu (Sl. glasnik RS
br. 101/05) uz eventualnu savetodavnu pomoć konsultanta-stručnog lica,
SPROVEDE PROCENU RIZIKA i donese AKT o proceni rizika, pa tako ispuni
obavezu propisanu članom 13. navedenog zakona.
Procene rizika ima za cilj da omogući poslodavcu da preduzme mere za
bezbednost i zdravlje njegovih zaposlenih. Prema Smernicima za procenu rizika
Evropske unije procena treba da bude sadržajna i primenjena tako da pomogne
poslodavcima da:
- prepoznaju opasnosti na radu i procene rizike vezane za te opasnosti
kako bi se odredile i primenile mere za zaštitu zdravlja i bezbednosti
zaposlenih,
- procene opasnosti kako bi se izabrala najprikladnija radna oprema,
hemijske materijale, opremljenost radnog mesta i organizacija rada,
- provere da li su primenjene mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih
odgovarajuće,
- preduzmu neophodne radnje nakon sprovoñenja procene rizika,
- pokažu samima sebi, nadležnim državnim organima, zaposlenima i
njihovim predstavnicima da su svi faktori u vezi sa radom bili
razmotreni, kao i da je izvršena odgovarajuća procena o prisustvu
opasnosti i štetnosti i mera potrebnih za njihovo otklanjanje radi
očuvanja zdravlja i bezbednosti,
- se staraju da se, nakon sprovedene procene rizika, primenjuju
preventivne mere koje doprinose poboljšanju zdravlja i bezbednosti
zaposlenih.
Skt o proceni rizika, kao pisani akt o obavljenoj analizi i proceni opasnosti
i štetnosti, odnosno rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, ili oboljenja
zaposlenog, predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu pomoću kog poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom
radnom mestu i u radnoj okolini i utvrñuje mere i prioritete za otklanjanje ili
smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Sprovedena procedura procene rizika sa svom dokumentacijom koja
je korišćena čini celinu koja predstavlja AKT o proceni rizika.

АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ I УВОДНИ ДЕО

veza za kompletan primer izrade akta o bezbednosti

Предмет
Члан 1.
Овим актом утврђују се могуће врсте опасности и штетности на радном месту и у радној околини, врши се процена ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини, утврђују начини и мере за њихово отклањање, односно смањивање нивоа ризика.
Основ и сврха процене ризика
Члан 2.
Процена ризика и мере које се утврђују овим актом, обезбеђују се применом Закона о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 - у даљем текст: Закон), подзаконских прописа о безбедности и здрављу на раду и других прописа.
Процена ризика и мере које се утврђују овим актом - примењују се ради отклањања опасности и штетности на радном месту и у радној околини, односно ради отклањања или смањења ризика, у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење запосленог, све у циљу побољшања безбедности и здравља на раду.
Члан 3.
Поступак процене ризика покренут је Одлуком о покретању поступка процене ризика на радном месту и у радној околини, (у даљем тексту: Одлука), а на основу члана 13. Закона и члана 17. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ("Сл. гласник РС", бр. 72/2006 и 84/2006 – у даљем текст: Правилник).
Одлуком (сходно члану 18. Правилника) одређен је и запослени који је одговоран за спровођење поступка процене ризика – стручно лице.
Одлуком је наложено стручном лицу да састави План спровођења поступка процене ризика, који је одобрен од стране надлежни орган послодавца (у даљем тексту: План).
Одлука и План јесу саставни део документације о процени ризика.Садржина акта
Члан 3.
Процена ризика заснива се на систематском евидентирању и процењивању свих фактора у процесу рада - могућих врста опасности и штетности на радном месту и у радној околини које могу да проузрокују повреду на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.
Проценом ризика сагледавају се организација рада, радни процеси, средства за рад, сировине и материјали који се користе у технолошким и радним процесима, средства и опрема за личну заштиту на раду, као и други елементи који могу да изазову ризик од повреда на раду, оштећења здравља или обољења запосленог.
Члан 4.
Овај акт о процени ризика, сходно члану 13. Закона, односно члану 3. став 3. Правилника, обухвата:
I - УВОДНИ ДЕО
II - ПОСЕБНИ ДЕО
1. Опште податаке о послодавцу;
2. Правни основ процене ризика;
3. Методологија процене ризика;
4. Опис технолошког и радног процеса са подацима о објектима, опреми и средставима за рад, сировинама и материјалима који се користе у раду и средстава и опреме за личну заштиту на раду;
5. Опис организације рада са систематизацијом послова;
6. Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини;
7. Процену ризика у односу на опасности и штетности;
8. Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање нивоа ризика.
III - ЗАКЉУЧАК
IV - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
1. измене и допуне акта о процени ризика;
2. провера ефикасности примене акта о процени ризика;
3. ступање на снагу.

Pravilnik o proceni rizika

Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

(Sl. glasnik RS, br. 72/2006 od 29.08.2006. godine i 84/2006 od 02.10.2006.godine-ispr.)

Sadržina pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se način i postupak procene rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje, koje poslodavac uređuje aktom o proceni rizika.

Osnov i svrha procene rizika

Član 2

Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeđuju se primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa, a primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu kojim se sprečava povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Obuhvat procene rizika

Član 3

Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada - mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.
Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i materijali koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu, kao i drugi elementi koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
Procena rizika obuhvata:
1) opšte podatke o poslodavcu;
2) opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
3) snimanje organizacije rada;
4) prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;
5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;
6) utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika;
7) zaključak;
8) izmene i dopune akta o proceni rizika.

Opšti podaci o poslodavcu

Član 4

Opšti podaci o poslodavcu sadrže:
1) poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;
2) delatnost poslodavca;
3) podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, stručna sprema i dr.).

Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad (i njihovo grupisanje) i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu

Član 5

Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad koja se koriste u tim procesima (i njihovo grupisanje) i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu vrši se na način pogodan za prikupljanje i procenjivanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima prema postojećem stanju.
Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama;
2) oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i vrši se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), opis njihove namene i načina korišćenja;
4) pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, njihova namena i način korišćenja;
6) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.

Snimanje organizacije rada

Član 6

Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje njegovo unutrašnje uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca.
Snimak organizacije rada poslodavca sadrži poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na određenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.

Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini

Član 7

Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vrši se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolaže poslodavac, posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka, odnosno mogućih opasnosti i štetnosti na koje ti podaci ukazuju.
Pri utvrđivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini polazi se od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (važeći stručni nalazi o izvršenim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad, kao i o izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline, izveštaji o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom, sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu, analiza preduzetih mera radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom, inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru, uputstva za bezbedan rad, propisana dokumentacija za upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje, uništavanje i dr.).
Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

Član 8

Opasnosti se grupišu u:
1) mehaničke opasnosti, koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad, kao što su:
(1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova,
(2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom,
(3) unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja određene opreme za rad,
(4) korišćenje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili požar,
(5) nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju, i sl.,
(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori opasnosti;
2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao što su:
(1) opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.),
(2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
(3) rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
(4) mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine),
(5) fizička nestabilnost radnog mesta,
(6) moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu,
(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada,
(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i načinom rada (korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog, i sl.);
3) opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije, kao što su:
(1) opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom,
(2) opasnost od indirektnog dodira,
(3) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje, požar, eksplozija, električni luk ili varničenje, i dr.),
(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja,
(5) opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja,
(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije.

Član 9

Štetnosti se grupišu u:
1) štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao što su:
(1) hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.),
(2) fizičke štetnosti (buka i vibracije),
(3) biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),
(4) štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha),
(5) neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost,
(6) štetni uticaji zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog, ultrazvučnog),
(7) štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
(8) štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništavanju,
(9) druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;
2) štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koji se uzročno vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:
(1) napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.),
(3) napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju, i sl.;
3) štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija, i sl.;
4) ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:
(1) štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na obezbeđenju, i sl.),
(2) rad sa životinjama,
(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
(4) rad u blizini vode ili ispod površine vode.

Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti

Član 10

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.
Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost, upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.
Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje.
Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka povreda na radu) koja se može očekivati.
Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.

Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika

Član 11

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.
Ako su procenjeni rizici takve prirode da život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, a za čije otklanjanje su potrebna veća investiciona ulaganja, aktom o proceni rizika mogu se utvrditi mere i rokovi za njihovo sprovođenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima se oni smanjuju na najmanju moguću meru.
O sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika stara se poslodavac neposredno ili preko lica određenog za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica određenog aktom o proceni rizika.

Član 12

Mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika poslodavac utvrđuje polazeći od procenjenog rizika, utvrđenog prioriteta i poštujući principe prevencije, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima, standardima ili opšte priznatim merama.
Mere koje se utvrđuju za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:
1) održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;
2) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;
3) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
4) obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i ispitivanje;
5) upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada, i dr.

Član 13

Na osnovu ocene službe medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvrđuje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad.

Zaključak

Član 14

Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrđivanja načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika, u skladu sa ovim pravilnikom, poslodavac donosi zaključak.
Zaključak sadrži:
1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;
2) radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;
3) prioritete u otklanjanju rizika;
4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Izmene i dopune akta o proceni rizika

Član 15

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:
1) u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;
2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;
3) kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;
5) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Član 16

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.

Pokretanje postupka procene rizika

Član 17

Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o pokretanju postupka procene rizika.

Određivanje lica odgovornih za sprovođenje procene rizika

Član 18

Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice).
Stručno lice poslodavac određuje iz reda zaposlenih kod poslodavca sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Za vršenje procene rizika poslodavac može da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ugovorom o angažovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika određuju se jedno ili više stručnih lica iz reda zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanje potrebne za vršenje procene rizika, koja su odgovorna za sprovođenje postupka procene rizika.

Plan sprovođenja postupka procene rizika

Član 19

Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a koji sadrži:
1) pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nacionalni i međunarodni standardi, i dr.);
2) organizaciju i koordinaciju sprovođenja, izmena i dopuna postupka procene rizika;
3) spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika (u daljem tekstu: procenjivači rizika);
4) metode za vršenje procene rizika;
5) faze i rokove za procenu rizika;
6) način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika (uputstva za bezbedan rad, uputstva za održavanje, stručni nalazi o pregledima i ispitivanjima opreme za rad, ispitivanja uslova radne okoline i dr.);
7) informisanje procenjivača rizika;
8) koordinaciju između procenjivača rizika;
9) način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;
10) konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama;
11) druge radnje potrebne za sprovođenje, izmene i dopune postupka procene rizika.
Ako poslodavac angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika za obavljanje poslova procene rizika, angažovano pravno lice, odnosno preduzetnik, uz plan sprovođenja postupka procene rizika prilaže fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Plan sprovođenja postupka procene rizika jeste sastavni deo dokumentacije o proceni rizika.

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika

Član 20

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši se neprekidno, tako što se proverava efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspešnost njihovog sprovođenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika.
Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši lice određeno za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.
Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika lice za bezbednost i zdravlje na radu uoči njihovu neefikasnost, predlaže korekciju tih mera.
Postupak sprovođenja korektivnih mera vrši se izmenama i dopunama akta o proceni rizika.

Prelazna i završna odredba

Član 21

Poslodavac je dužan da akt o proceni rizika, usklađen sa odredbama ovog pravilnika, donese u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa zakonom.
Do donošenja akta o proceni rizika prema odredbama ovog pravilnika, mere bezbednosti i zdravlja na radu koje se sprovode radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom sprovode se saglasno odredbama opšteg akta ili ugovora o radu kojim se kod poslodavca uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 22

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"

Radnici fabrike vijaka "Gradac" blokirali saobraćajnicu

Naslov: Radnici fabrike vijaka "Gradac" blokirali saobraćajnicu Čet Apr 15, 2010 3:03 pm
Radnici fabrike vijaka "Gradac" blokirali saobraćajnicu VALJEVO - Radnici fabrike vijaka "Gradac" u Valjevu, koji su od pre tri dana stupili u generalni štrajk, blokirali su danas pre podne zaobilaznicu puta Valjevo - Užice ka centru grada, koja prolazi pored fabrike. Štrajkače obezbeđuju jake policijske snage Policijske stanice Valjeva. Nezadovoljni radnici, njih oko 270, traže od većinskog vlasnika fabrike Dušana Sekulića, koji je 2006. godine kupio fabriku, da im isplati zaostale plate za proteklih šest meseci, zatim doprinose za zdravstveno i penziono osiguranja za čak 18 meseci. Oni traže od nadležne republičke Agencije za privatizaciju i raskid ugovora o prodaji fabrike, jer radnici više neće da snose posledice ovakvog ponašanja. - Većinski vlasnik najavio je reorganizaciju fabrike kako bi ona, navodno, nastavila da uspešno posluje. To ne znači ništa drugo, već vođenje fabrike u stečaj i ostavljanje radnika bez posla. Mi nećemo da dozvolimo rasprodaju imovine fabrike, kao i osam hektara zemljišta na kojem se fabrika nalazi, i druge imovine. Zato smo odlučili da se samoorganizujemo i zatražimo raskidanje ugovora o privatizaciji i ostvarivanje naših prava - rekao je predsednik Radničkog sindikata fabrike Zoran Selaković. On je takođe potvrdio da u ovim zahtevima ima podršku i ostala dva fabrička sindikata, i da će u štrajku ostati do ispunjenja njihovih zahteva.

Naslov: Štrajk u "Knjazu" se nastavlja Čet Apr 15, 2010 3:20 pm

Naslov: Štrajk u "Knjazu" se nastavlja Čet Apr 15, 2010 3:20 pm
Štrajk u "Knjazu" se nastavlja ARANĐELOVAC - Radnici kompanije "Knjaz Miloš" u Aranđelovcu nastavili su juče ujutru započet generalni štrajk posle neuspelih pregovora sa rukovodstvom održanih u noći između utorka i srede. Štrajkači su juče najavili da će obustava rada biti nastavljena do ispunjenja zahteva, od kojih je najglavniji odustajanje rukovodstva od proglašavanja 106 radnika tehnološkim viškom. Radnici traže i povećanje zarada zaposlenih koji rade najjednostavnije poslove i poštovanje kolektivnog ugovora. - Rukovodstvo ostaje otvoreno za pregovore sa sindikatom i spremno da u svakom trenutku sedne za pregovarački sto. Preduslov je, međutim, kooperativnost i spremnost na kompromis i na drugoj strani, jer to do sada nismo videli - rekao je generalni direktor kompanije Mihailo Janković. U štrajku je oko 800 radnika u sve tri smene, od ukupno 932 zaposlena. Štrajkači su na radnim mestima, ali ne rade, a u firmi se sprovodi minimum procesa rada. Iz kruga fabrike povremeno, put odredišta, odlaze šleperi natovareni vodom. - Očekujemo da će nas poslodavac pozvati ponovo da pregovaramo, ali nećemo ni pod kakvim uslovima odstupiti od naših zahteva, mada smo spremni na neke ustupke - rekao je potpredsednik štrajkačkog odbora Nikola Ivanović.

OVO NEMOZETE NACI U ZVZNICNIM IZJAVAMA

Službenik spaljene banke govori o juče tragično nastradalima u Atini - molimo vas prosledite dalje

06/05/2010

5. maj 2010

Večerašnje tragične pogibije u Atini ostavljaju malo prostora za komentare - svi smo vrlo šokirani i duboko ožalošćeni onim što se desilo. Onima koji spekulišu da su te pogibije možda namerno prouzrokovali anarhisti, možemo samo da kažemo sledeće: mi ne izlazimo na ulice, mi ne rizikujemo našu slobodu i naše živote suprotstavljajući se grčkoj policiji da bismo ubijali druge ljude. Anarhisti i anarhistkinje nisu ubice, i nikakvi pokušaji ispiranja mozga od strane grčkog premijera Papandreua, nacionalnih ili internacionalnih medija ne bi trebalo da u suprotno ubedi bilo koga.

Imajući to u vidu, i s obzirom na nekontrolisani tok događaja, želimo da objavimo grubi prevod izjave službenika Marfin Banke - banke čija filijala je danas zapaljena u Atini, i u kojoj su tri službenika tragično nastradala.

Pročitajte pismo, prevedite ga, šaljite ga dalje kroz vaše mreže; grassroots kontrainformacije su od ključnog značaja u ovom trenutku s obzirom da grčka država i korporativni mediji agresivno istupaju protiv anarhističkog pokreta ovde u Grčkoj.

Osećam se obaveznim prema svojim kolegama [dve žene i jedan muškarac, prim. prev.] koji su danas ni krivi ni dužni ostali bez svojih života da progovorim i saopštim neke objektivne istine. Šaljem ovu poruku svim medijskim kućama. Bilo ko ko je još uvek iole svestan trebalo bi da je objavi. Ostali mogu da nastave da igraju vladinu igru.

Vatrogasna brigada nikada nije izdala dozvolu za rad dotičnoj zgradi. Dogovor o njenom stavljanju u funkciju je postignut ispod stola, kao što se to praktično dešava sa svim poslovima i kompanijama u Grčkoj.

Zgrada o kojoj se radi nije imala postavljene bezbednosne protivpožarne mehanizme, niti je planirala niti ih je instalirala - to jest, u njoj nema prskalica na plafonu, protivpožarnih izlaza ili protivpožarnih creva. U zgradi ima samo malih protivpožarnih aparata koji, naravno, ne mogu da pomognu u gašenju većeg požara u zgradi koja je izgrađena u skladu sa davno prevaziđenim bezbednosnim standardima.

Nijedna filijala banke Marfin nikada nije obučila bilo koga od svog osoblja kako da postupa sa vatrom, čak ni kako da koriste tih nekoliko protivpožarnih aparata. Menadžment takođe koristi visoke troškove takve obuke kao izgovor i neće da preduzme čak ni najosnovnije mere zaštite svog osoblja.

Osoblje nikada nije obavilo niti jednu vežbu evakuacije u bilo kojoj zgradi, niti je obučavana vatrogasna brigada, kojom prilikom bi bila data uputstva za situacije poput ove. Jedina obuka koja je održana u Marfin banci tiče se scenarija terorističke akcije a pre svega planiranja bekstva „velikih faca" banke iz njihovih kancelarija u slučaju takve situacije.

Ta zgrada nije imala posebne prostorije za slučaj požara, čak iako je u takvim okolnostima njena konstrukcija veoma osetljiva i čak iako je od poda do krova bila ispunjena sa materijalima. Materijalima koji su veoma zapaljivi, poput papira, plastike, žice, nameštaja. Zgrada objektivno nije podesna za rad banke zbog njene konstrukcije.

Ni jedan član obezbeđenja ništa ne zna o prvoj pomoći ili o gašenju vatre, čak iako su uvek praktično napaljeni na obezbeđivanje zgrade. Službenici banke moraju da se pretvore u vatrogasce ili obezbeđenje shodno apetitima gospodina Vgenopulosa [vlasnik Marfin banke]

Menadžment banke je danas striktno zabranio zaposlenima odlazak sa posla, čak iako su oni to uporno tražili još od ranog jutra - dok su takođe primorali zaposlene da zaključaju vrata i u više navrata, preko telefona, potvrdili da je zgrada tokom dana ostala zaključana. Oni su čak blokirali sopstveni pristup internetu da bi sprečili zaposlene da komuniciraju sa spoljnim svetom.

Više dana je trajalo potpuno terorisanje zaposlenih u banci povodom aktuelnih mobilizacija, sa usmenom „ponudom": ili ćete raditi, ili otkaz.

Dva pripadnika tajne policije koji su poslati u dotičnu filijalu radi sprečavanja pljačke danas se nisu pojavili, čak iako je menadžment banke dao usmeno obećanje zaposlenima da će oni biti tu.

Barem, gospodo, budite samokritični i prestanite da tumarate unaokolo pretvarajući se da ste u šoku. Vi ste odgovorni za ono što se desilo danas i u bilo kojoj pravnoj državi (poput onih koje s vremena na vreme volite da navodite kao uzorne primere na vašim TV emisijama) vi biste već bili uhapšeni zbog gore navedenih dela. Moje kolege su danas zlonamerno lišene života: zlonamernošću Marfin banke i gospodina Vgenopulosa lično koji je eksplicitno izjavio da ko god danas ne dođe na posao [5. maja, na dan generalnog štrajka] ne mora sutradan da dolazi na posao [pošto će biti otpušten/a].

- Službenik Marfin banke

ŠTO NAM OVO NAŠI VLASTODRŠCI NE PREPIŠU IZ EVROPE ?

- U Francuskoj je godišnji odmor jednak za sve, od prve do poslednje godine radnog staža i, bez obzira na zanimanje i školsku spremu, iznosi pet nedelja.

- Ko izgubi stalan posao sledi mu dvogodišnja dotacija u vidu tročetvrtinskog iznosa plate. Minimalna socijalna pomoć za sve nezaposlene, dok su živi, približava se brojki od 500 evra.

- Godina studija na čuvenoj Sorboni košta 250 evra.

- Trinaesta plata je redovna pojava.

- Radi se do šezdesete godine.

- Radno vreme od 35 sati nedeljno.

- Ugovorni prosek u EU iznosi 38,6 sati nedeljno, odnosno sedam sati i 43 minuta dnevno u petodnevnoj radnoj nedelji.

ŠTO NAM TO NAŠI VLASTODRŠCI NE PREPIŠU IZ EVROPE , A NE CENE I LOPOVSKO - POLITIČKO - ROĐAČKU PRIVATIZACIJU ?

Минимална зарада за период јануар - јун 2010. године износи 90,00 динара по радном часу

Влада Републике Србије је на својој седници од 12. априла 2010; године донела Одлуку овисини минималне зараде за период јануар - јун 2010. године.

Према овој одлуци, минимална зарада по радом часу за период јануар-јун 2010. године износи 90,00 динара нето.

Одлука Владе о висини минималне зараде за период јануар - јун 2010. године биће објављена у наредном "Служубеном гласнику Републике Србије".

Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009 - даље:Закон) прописано је да се минимална зарада утврђује одлуком Социјално-економскогсавета (члан 112. став 1).

Према ставу 2. члана 112. Закона, ако Социјално-економски савет не донесе одлукуу року од 10 дана од дана почетка преговора, одлуку о висини минималне зарадедоноси Влада Републике Србије.

Социјално-економски савет није донео одлуку о висини минималне зараде за јануар-јун 2010. године у року из члана 112. став 2. Закона, тако да су се стекли услови дависину минималне зараде утврди Влада својом одлуком.

Висина минималне зараде за месеце јануар - јун 2010. године према новоутврђенојвредности по радном часу од 90,00 динара износи:

Поређењем нето минималне зараде (ред. бр. 3. у табели) са нето најнижом оновицом за плаћање допрноса која од 1. фебруара 2010 године износи 16.219,00 бруто,односно 12.156,00 динара нето, види се да је минимална зарада у свим месецима већа од најниже основице, тако да најнижа основица нема утицаја на утврђивање бруто износа минималне зарада.

Бруто минимална зарада се добија по формули:

БМЗ = [(часови рада x 90,00) - 786,48] : 0,701

Према Члану 111. став 2. Закона о раду, послодавац је дужан да запосленом исплати минималну зараду у висини утврђеној Одлуком Социјално-економског савета, односно Владе, за месец у којем се врши исплата.

ODLUKA O VISINI MINIMALNE ZARADE ZA PERIOD JANUAR-JUN 2010. GODINE JOŠ NIJE DONETA do donošenja Odluke primenjuje se 87 din. po èasu

Odlukom o visini minimalne zarade za period jul-decembar 2009. godine
("Slu beni glasnik RS", broj 70/2009), utvrđena je minimalna zarada za period
jul-decembar 2009. godine u iznosu od 87,00 din. (neto) po radnom èasu.
Minimalna zarada za period januar-jun 2010. godine još nije utvrðena. Stoga
se i dalje primenjuje minimalna zarada koja je utvrðena za period jul-decembar
2009. godine.

Dakle, dok se ne utvrdi minimalna zarada za period januar-jun 2010. godine,
poslodavci æe zaposlenima sa kojima su ugovorili minimalnu zaradu, obraèun
minimalne zarade vršiti u iznosu utvrðene neto minimalne zarade za period jul -
decembar 2009. godine (87 dinara neto po radnom èasu). Ako se utvrdi novi iznos

minimalne zarade ti poslodavci æe biti u obavezi da obraèunaju i isplate razliku do iznosa

nove minimalne zarade, ako odlukom o utvrðivanju minimalne zarade ne bude drukèije
odreðeno.

Kao što je poznato, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obraèunavaju se
na zaradu koja se isplaæuje, s tim što osnovica doprinosa ne mo e biti manja od najni e
meseène osnovice doprinosa, saglasno èlanu 36. Zakona o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje ("Slu beni glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009).
Ovo pravilo va i i za sluèaj kada poslodavac isplaæuje minimalnu zaradu.
Od 1. februara 2010. godine, najni a meseèna osnovica za obraèun doprinosa
iznosi 15.842 dinara ("Slu beni glasnik RS", broj 57/2009).
Minimalna neto zarada od 87 dinara (neto) po radnom èasu za pun fond sati za
mesec januar (168) veæa je od neto najni e meseène osnovice za obraèun doprinosa, koja
va i od 1. februara1, što znaèi da kod isplate minimalne zarade, obraèun doprinosa i
dalje se vrši na minimalnu (bruto) zaradu, a ne na najni u meseènu osnovicu doprinosa.
Preraèun neto iznosa na bruto iznos minimalne zarade, za isplate koje se vrše od
1. februara 2010. godine, od kada va i neoporeziiv iznos od 6.554 dinara, vrši se po
obrascu:
B = (N - 786,48) : 0,701
O odluci o visini minimalne zarade, obavestiæemo vas odmah nakon njenog
donošenja i objavljivanja u "Slu benom glasniku RS", preko našeg sajta: www.porezi.rs
i www.porezi.co.rs, kao i preko naših èasopisa.

1
Neto minimalna zarada za januar 2010. godine: 168 x 87 = 14.616,00 dinara
Neto najni a osnovica = (najni a osnovica x 0,701) + (neoporezivi iznos x 12%)
(15.482 x 0,701) + 786,48 = 11.565,44 dinara

Što učniti prepoznamo li mobbing u svojoj radnoj sredini?

1 . Pismeno zabeležite svaki mobinški nasrtaj i arhivirajte sve pismene dokumente.

2. O onome što vam se događa obavestite osobu iz vaše radne sredine u koju još uvijek imate povjerenja, a ako takva osoba ne postoji, obratite se aktivisti nekog društva za zaštitu ljudskih prava, za jednakost polova, društvu za zaštitu žrtava mobbinga.

3. Pokušajte razgovarati s osobom koja vas zlostavlja o njenom ponašanju i postupcima. Ne dajte se uvući u mobbing!

4. Uočite li žrtvu mobbinga, budite ljubazni, razgovarajte s njom, pomozite joj. Pokušajte reći zlostavljačima neka prestanu sa svojim ponašanjem.

5. U slučaju pojave psihičkih ili telesnih poremećaja, potražite savet psihologa, psihijatra ili lekara medicine rada.

6. Potražite savet pravnika koji se bavi radnim pravom.

7. Obrazuj te se o komunikaciji, koristite prijatne telesne aktivnosti i tehnike relaksacije.

Kako suzbiti mobbing?

1. Osnovne mere za suzbijanje mobbinga pre svega su sistemska prevencija, prepoznavanje problema i stručna rehabilitacija.

2. Radnici koji su žrtve mobbinga obično ćute o mobbingu, zato i poslodavac i zaposleni trebaju znati da je kažnjiv i kome se trebaju obratiti za pomoć.

3. Potrebno je osigurati dostupnost nepristranih stručnih osoba koje će se baviti prijavljenim zlostavljanjem, a one ne smiju biti zaposlene u tom kolektivu.

4. Poslodavac na temelju Zakona o radu, internim uredbama i pravilnicima mora razraditi postupak sprječavanja mobbinga u svom kolektivu (poslodavac je dužan zaštititi dostojanstvo radnika za vreme obavljanja posla, tako da osigura uslove rada u kojima neće biti izloženi psihičkom ili fizičkom uznemiravanju, uključujući i seksualno.) Ova zaštita uključuje i porduzimanje preventivnih mera, a postupak i mere zaštite uređuju se kolektivnim ugovorom, sporazumom sklopljenim između sindikata i poslodavca ili pravilnikom o radu.

Umesto zaključka

Čovek još uvek najveći deo svog svesnog vremena provodi na radnom mestu, neretko okružen “zlostavljačima”. Zaposlenik je osnovna vrednost firme, a mobbing je pojava koja se događa upravo na radnim mestima. Njegove negativne posledice odražavaju se na pojedinca, radnu sredinu i celokupno socijalno okruženje. Stoga, važno je biti informsan i upozoren na značajnost problema mobbinga, naučiti ga prepoznati kao preduslov samozaštitnog ponašanja te sprečiti sistemskom prevencijom i konkretnim zahvatima (treningom komunikacijskih veština, zaštitnim zakonodavstvom i organizacijskom politikom i praksom koja ne toleririše zlostavljanje nego čuva dostojanstvo građana).

I za kraj, setimo se da su "… ljubav i rad dva osnovna uporišta na koja se oslanja zdravlje…" (Freud) te da bez obzira događa li se mobbing nama lično ili nekom od naših saradnika, onima s kojima delimo radne zadatke istog nivoa, našim podređenim ili nadređenim, ne možemo biti sretni okruženi nesretnim ljudima.

Pet znakova sagorevanja od posla

Poremećaj čiju štetnost mnogi prenebregavaju
Pet znakova sagorevanja od posla

Ako mislite da je sagorevanje od posla samo izgovor kojim se koriste nesposobni kako bi izbegli odgovornosti, razmislite još jednom. Stres i efekat sagorevanja od posla mogu da štete imunološkom sistemu, da vode do migrena, poremećaja varenja, kožnih bolesti, visokog krvnog pritiska i bolesti srca.

Sagorevanje od posla je odgovor na stres koji zaposlenom daje osećanje bespomoćnosti i frustriranosti, tvrdi doktorka Odri Kanaf sa Univerziteta Tenesi, i dodaje: „Pošto se ne radi o pojavi koja dolazi preko noći, važno je na vreme prepoznati njene znakove i delovati pre nego što problem postane zaista ozbiljan”.
Sledećih pet znakova treba uzeti u obzir:


- Vaši saradnici oko vas hodaju kao po jajima
Ako ste lako svadljivi na poslu i počnu da vas nerviraju saradnici s kojima se inače dobro slažete, to može biti signal sagorevanja.


- Dolazite kasno i želite da odete što pre
Iako ste se ranije radovali novim radnim pobedama, sada se vučete do kancelarije, a već odmah posle ručka počinjete da odbrojavate sate do kraja radnog vremena.


- Apatija je zamenila entuzijazam
Ponestalo vam je motivacije, ne osećate se ponosno nakon poslovnog uspeha, niti imate želju za novim izazovima.


- Prestali ste da se
družite s kolegama
Niste više zainteresovani za druženje s kolegama. Nemate više interesa da se družite s njima ni u kancelariji, ni van nje.


- Osećate se fizički bolesno
Uvek se osećate iscrpljeno, imate glavobolje, osećate napetost u mišićima i imate problema sa spavanjem.
Osećate li neki od ovih simptoma, a posebno više njih - vreme je za neke promene. Za početak biste mogli da popričate sa šefom o zajedničkom rešenju problema ili bar redefinisanju rokova.
U svojoj knjizi „Stres menadžment za prezauzete ljude” A. Tarkington predlaže sledeće korake:


- Naučite da kažete „ne”

- Redefinišite ciljeve

- Smanjite broj obaveza na poslu i kod kuće

- Naučite da upravljate stresom

- Više se odmarajte i jedite zdravo
Na kraju - uzmite pauzu. Ovo znači da treba da uzmete godišnji odmor bez obzira na količinu posla i da svaki dan uzimate manje pauze kako biste se reorganizovali!

Posle pretnji odrekli se prava na otpremnine

Prevareni radnici srbobranskog „Elana“ naknadno traže odštetu od Trgovinskog suda

Srbobran - Radnici bivšeg srbobranskog giganta „Elan“ poverovali su rukovodstvu firme, koje ih je ubeđivalo da je u njihovom interesu da se pismeno odreknu otpremnina. Umesto da odricanjem izbegnu status tehnološkog viška, 97 zaposlenih iz radih jedinica „Farma“, „Mlin“ i „Špiritana“, našli su se na evidenciji nezaposlenih. Sada u Trgovinskom sudu u Novom Sadu tvrde da su obmanuti i traže otpremnine.

Za razliku od radnika „Farme“, „Špiritane“ i „Mlina“ ostali radnici „Elana“ su krajem 2006. i početkom 2007. godine tražili 10 prosečnih plata , ili 100 evra po godini staža. Zaposleni u „Farmi“, „Mlinu“ i „Špiritani“, podlegli su pritiscima i uveravanjima da samo odricanjem od otpremnina na radnim mestima mogu sačekati novog gazdu.
- Radili smo za zakupce kao radnici „Elana“ i želeli smo da ostanemo na radnim mestima dok ne dođu novi vlasnici. Pozivali su nas pojedinačno da potpišemo da se zbog lošeg stanja u firmi odričemo otpremnine, jer je to navodno, bio jedini način da ostanemo na radnim mestima. Rečeno nam je da ko ne potpiše - dobija otkaz - kaže Goran Žarkov iz „Špiritane“.
Radnik Vasa Ergelašev dodaje da su u rukovodstvu zaposlene ubeđivali da, zapravo, nemaju pravo na otpremnine jer su pod zakupom, a da će potpisivanjem izjave preći da rade kod novog gazde.
- Ućutkivali su svakog ko je hteo nešto da pita, a jednom kolegi, koji se bunio, odmah su dali otkaz. Tako smo na kraju svi potpisali iz straha i ostali da čekamo novog gazdu - kaže Janoš Kovač, radnik „Farme“.
Kada su završili na evidenciji za nezaposlene kao tehnološki višak podneli su tužbe. Mnogi od njih su bili šokirani kada su čuli da su njihova radna mesta zauzeli mnogi radnici koji su uzeli otpremnine. Novi vlasnik je primio samo neke od onih koji su ih se odrekli.

MOŽE TE LI DA NAM DATE PO 2 HLEBA NA RECKU DOK NE BUDE PLATA

Pokažite prstom na lopova AKO TO NE UČINITE VISTE TI
kažite zašto i ko je doveo Žitopek na ivicu propasti AKO TO NE UČINITE VISTE TI
kažite gde su pare ko ih je uzeo kako ih je uzeo zbog čega ih je uzeo AKO NE KAŽETE ONDA STE IH VI UZELI
zašto ja sad ne primam platu
zašto ja sad nemam pare da kupim hleb (ovo nije FRAZA)
ZAŠTO JA NEMAM PARA DA DODJEM NA POSAO A CEO MESEC KAD DODJEM KUĆI NEMOGU DA STOJIM KOLIKO ME NOGE BOLE JURI TRČI RADI RADI ZAŠTA BRE JA RADIM ZA VAZDUH ILI PARE HOĆETE DA ŠTO LAKŠE OTERATE RADNIKE AKO NISTE SPOSOBNI PRODAJTE AKCIJE ZA 660 DINARA MOŽDA ĆE NEKI NOVI GAZDA DA BUDE U STANJU DA UBIRA PROFIT NORMALNO DA POŠTUJE ZAKON DA PLAĆA RADNIKA KOLIKO RADNIK ZARADI I U UGOVORENO VREME

Šta je plata u Srbiji ?

To je ona naknada, novčani iznos koji vi dobijate samo zato što ste zaposleni, što ste na platnom spisku, što dolazite na posao. Taj iznos inače veze nema sa ZARADOM koju ste eventualno napravili i ostvarili. Kod nas (Žitopeku) još ima radnika koji primaju platu gomila direktora i šefova i pokoji takozvani radnik koji kao nesto radi, jeste li se zapitali na kraju radnog dana šta ste uradili jeste li dali svoj maksimum u ostvarivanju zarade koliko ste puta izašli ranije sa posla koliko ste puta svoj posao preneli drugima. Naravno da niste, zašto bi to uradili kad na kraju meseca imate platu. No kad dođe kraj vašem ne radu platićete za sve ukradene sate i ne rad kada budete tražili novi posao nećete ga tako lako naći jer bićete ograničeni svojom nesigurnošću i neznajem a i kme trbaju otpušteni direktori šefovi i ostali --neradnici-- ništa lično ali tako je. a dok ne budete otpušteni radnici koji zarađuju ZARADU zarđivaće i PLATU ZA VAS. Jeste li se pitali kako ljudi u razvijenim zemljama mogu da imaju tolike zarade od 1000 do 3000 eura a kd nas od 200 do 5000, da ima veze sa eknomijama država ali i sa tim da tamo jedan radnik radi za svoju ZARADU i za državu a kod nas 1 radnik radi za 2 neradnika jenog ili dva rukovodioca. NIje li apsurdno da od 300 radnika ima 150 činovnika direktora rukovodioca (šetača ) koji na posao dođu da ih vide da popiju kafu udare neki potpis i tako dalje.

Očito pojam Plate kao ekonomsko-finansiski termin treba definitivno izbaciti iz upotrebe…jer je on stari relikt nekog drugog sistema, koji buni radnike, zaposlene, nezaposlene u svakom slučaju.
Plata, naknada, treba da ostanu samo u domenu socijalne kategorije, kao što su razna davanja za socijalno I ekonomsla ugrožena lica.

Mora se uvesti pojam ZARADE, pa ko zaradi, zaradio je, ostvario je profit, pa i treba u tom smislu obavezno da dobije deo te zarade . Sa tom odredbom, promenom, lakše će se običnom radniku objasniti da ne može primate Platu ako nema zaradu, a kad se promene ti termini, to će biti lakše objasniti i lakše će ljudi podneti nešto što razumeju.

Kako trenutno stvari stoje, Plate u Srbiji prima samo birokratija, administracija, budzetski korisnici, koji ničim ne privredjuju, zaradjuju, ostvaruju profit, zaradu…ta grupacija unapred troši profite i eventualne zarade privrednih proizvodnih subjekata.

Znači, običnom svetu, radništvu treba edukativno objasniti, da ako ne rade u državnim organima, da njihova buduća finansiska sredstva, primanja mogu da dodju samo ako njihova firma, preduzeće budu ostvarivali neke zarade i profite.
Plašim se da to niko u Srbiji nije objašnjavao i upozoravao-ne znam zašto, sem iz razloga, što niko nije hteo od političkog establišmenta da se zamera radničkoj klasi. E došlo je vreme da im se zamerite u tom smislu, ili će vas isti oduvati na nekom protestu-uskoro.


Sve ima svoj pocetak i svoj kraj, osim viršle, ona ima dva kraja.

Matematika

Znate li koliko Srbija ima ukupno radno sposobnih ljudi !?
Podaci govore da se ta cifra trenutno kreće oko pet milion .
Za neobaveštene, radno sposobni stanovnici Srbije su svi oni koji imaju više od 15 i manje od 65 godina.Takvih u Srbiji ima oko 5 miliona.
Od tih 5 miliona, trenutno je zaposleno oko 2, 5 miliona, što ne znači da svi nešto rade , privredjuju, već samo da se vode kao uposleni.

Trenutno 50 % mladih u Srbiji ne radi nigde, to jest nezaposleno je.
Inače broj evidentirano nezaposlenih kod nas iznosi oko 800 hiljada osoba, a broj neregistrovanih je sigurno bar još pola od te cifre. Postavlja se pitanje? Ko izdržava tolike nezaposlene gradjane Srbije, koji sa penzionerima u paketu čine stravičnu cifru od 2 miliona ljudi koji žive iz budzeta ili snalaženja . Plus onih 650 hiljada birokrata koji opstaju sisajući državnu sisu.
Da čudo bude veće, broj onih koji nisu više mladi, a gube posao je u strahovitom porastu.

Od svih zaposlenih u Srbiji, njih oko 650 hiljada radi u državnoj službi kako rekoh...što u prevodu znači, da se isti nalaze na državnim jaslama, to jest na račun poreskih obveznika.
U prevodu na srpski, to znači da svaki treći radni čovek u Srbiji, zapravo radi za državu... a kako se zna te plate obezbedjuje samo onaj deo radnih ljudi koji radi u privatnom sektoru.

Tih jedva milion i nešto stvarno uposlenih privrednika i privatnika, izdržava izmedju ostalog i milion penzionera, i kako rekoh preko 650 hiljada birokrata, radnika i korisnika budzetskih sredstava.
Za neupućene, ovih 650 hiljda i više budzetskih korisnika , spadaju i opštinske službe, republičke, prosveta, policija, vojska i t. d. Svi oni ništa ne proizvode, sem što koriste pare iz budzeta.

Kada ovo sada znate, vidite, da li vam je jasno, zašto Srbija ima prosečne plate ko u Bocvani i Nikaragvi.
E sad da demistifikujemo zašto je u Srbiji najskupulja hrana u svetu, najskuplja odeća i obuća recimo, to jest zašto je kod nas najskuplje ono što se svaki dan ili često kupuje!?

Hm, zato što na veće cene veći su poreski zahvati, prosto kao pasulj...ako jedno odelo košta 20 hiljada dinara, PDV na taj iznos je stravičano veliki, gotovo trećina cene tog odela. Muška malo bolja cipela u Beogradu košta oko 100 evra, ista takva u evropi košta 40 evra. Znate i samo da je Pdv- na sto evra u Srbiji dva i po puta veći no na 40 evra.
Eto tajne, koji svi znaju, a ne umeju da je razumeju, zašto se u Srbiji niko od državnih organa ne sekira što imamo neke cene dva puta veće od Evropskih, a plate i do 8-10 puta manje.

Nisam ja ovde otkrio ništa spektakularno, sve je za mene i ovaj post to otkrila nauka koja se zove: MATEMATIKA ! Srbija kako vidite voli da siluje tu nauku, to jest matematiku...a ko siluje matematiku dobija brojeve koji niko ne razume, sem siledžije.