SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA

Ubuduće procena rizika radnog mesta

22. oktobar 2007. | 14:23 | Izvor: Tanjug Beograd -- Zbog bolesti koje su posledica rada, poslodavci u Srbiji ubuduće će biti u obavezi da procene rizik za svako radno mesto.
Poslodavci će takođe morati da upozore zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, što bi trebalo da doprinese smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kaže direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefalt. Inače, bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći su zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi.

Na konferenciji na Medicinskom fakultetu ona je rekla da će se procenom radnih zadataka, uvođenjem preventivnih mera i proverom njihove dalje efikasnosti obezbediti bezbednija i zdravija radna okolina, što će unaprediti zdravlje zaposlenih i smanjiti troškove poslodavca od gubitka proizvoda i većih iznosa premije osiguranja.

Ona je navela da su preventivne mere Uprave dale rezultat, naročito u građevinarstvu, gde je ove godine za 60 odsto smanjen broj smrtnih i teških povreda na radu.

Prema njenim rečima, radno mesto mora da bude bezbedno i zdravo, što propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, donet 2005, kao i podzakonski akti.

Podsećajući da je već formiran Savet za bezbednost i zdravlje na radu, Vera Božić-Trefalt najavila je i donošenje uredbe o merama bezbednosti pri izvođenju građevinskih radova, donošenje nacionalne strategije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvođenje jedinstvene evidencije o povredama na radu.

Na skupu je ukazano da su bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi, s obzirom na to da oko 24 odsto zaposlenih iz 25 zemalja EU pati od bolova u leđima, dok se 22 odsto žali na bolove u mišićima. Oba ova problema više su zastupljena u novim zemljama-članicama EU.

Takvi podaci su razlog što je Ministarstvo rada i socijalne politike organizovalo stručnu konferenciju o bolestima mišićno-koštanog sistema, kao prvi u nizu događaja kojim se obeležava Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu.

"Smanjite opterećenje" ovogodišnji je moto evropske kampanje posvećene tim bolestima, koje se, kako je ukazano, u velikoj meri mogu sprečiti ili smanjiti pridržavanjem propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i primenom dobre prakse.

Od bolesti mišićno-koštanog sistema boluju milioni zaposlenih u EU u svim privrednim granama, a najveći su problem u građevinarstvu, uslugama i maloprodaji, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

U podizanju svesti o potrebi odgovarajuće zašitite na radu učestvuje i Medicinski fakultet, kako na planu dijagnostike, tako i u prevenciji tih oboljenja, rekao je dekan Bogdan Đuričić.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da postoji procena rizika za svako radno mesto, kako bi se zaposleni na vreme upoznali sa eventualnim opasnostima.

Institut za medicinu rada organizuje kurseve za procenu rizika, na kojima mogu da učestvuju poslodavci, rukovodioci, nadzornici i zaposleni.

KOMPLETAN DOKUMENT http://www.pkv.co.rs/pkv/files/procena_rizika.pdf

Svrha ovih smernica je da pomogne poslodavcu da on SAM, po osnovu
odredbe člana 37. stav 3. Zakona o bezbednosti i dravlju na radu (Sl. glasnik RS
br. 101/05) uz eventualnu savetodavnu pomoć konsultanta-stručnog lica,
SPROVEDE PROCENU RIZIKA i donese AKT o proceni rizika, pa tako ispuni
obavezu propisanu članom 13. navedenog zakona.
Procene rizika ima za cilj da omogući poslodavcu da preduzme mere za
bezbednost i zdravlje njegovih zaposlenih. Prema Smernicima za procenu rizika
Evropske unije procena treba da bude sadržajna i primenjena tako da pomogne
poslodavcima da:
- prepoznaju opasnosti na radu i procene rizike vezane za te opasnosti
kako bi se odredile i primenile mere za zaštitu zdravlja i bezbednosti
zaposlenih,
- procene opasnosti kako bi se izabrala najprikladnija radna oprema,
hemijske materijale, opremljenost radnog mesta i organizacija rada,
- provere da li su primenjene mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih
odgovarajuće,
- preduzmu neophodne radnje nakon sprovoñenja procene rizika,
- pokažu samima sebi, nadležnim državnim organima, zaposlenima i
njihovim predstavnicima da su svi faktori u vezi sa radom bili
razmotreni, kao i da je izvršena odgovarajuća procena o prisustvu
opasnosti i štetnosti i mera potrebnih za njihovo otklanjanje radi
očuvanja zdravlja i bezbednosti,
- se staraju da se, nakon sprovedene procene rizika, primenjuju
preventivne mere koje doprinose poboljšanju zdravlja i bezbednosti
zaposlenih.
Skt o proceni rizika, kao pisani akt o obavljenoj analizi i proceni opasnosti
i štetnosti, odnosno rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, ili oboljenja
zaposlenog, predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu pomoću kog poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom
radnom mestu i u radnoj okolini i utvrñuje mere i prioritete za otklanjanje ili
smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Sprovedena procedura procene rizika sa svom dokumentacijom koja
je korišćena čini celinu koja predstavlja AKT o proceni rizika.