ODLUKA O VISINI MINIMALNE ZARADE ZA PERIOD JANUAR-JUN 2010. GODINE JOŠ NIJE DONETA do donošenja Odluke primenjuje se 87 din. po èasu

Odlukom o visini minimalne zarade za period jul-decembar 2009. godine
("Slu beni glasnik RS", broj 70/2009), utvrđena je minimalna zarada za period
jul-decembar 2009. godine u iznosu od 87,00 din. (neto) po radnom èasu.
Minimalna zarada za period januar-jun 2010. godine još nije utvrðena. Stoga
se i dalje primenjuje minimalna zarada koja je utvrðena za period jul-decembar
2009. godine.

Dakle, dok se ne utvrdi minimalna zarada za period januar-jun 2010. godine,
poslodavci æe zaposlenima sa kojima su ugovorili minimalnu zaradu, obraèun
minimalne zarade vršiti u iznosu utvrðene neto minimalne zarade za period jul -
decembar 2009. godine (87 dinara neto po radnom èasu). Ako se utvrdi novi iznos

minimalne zarade ti poslodavci æe biti u obavezi da obraèunaju i isplate razliku do iznosa

nove minimalne zarade, ako odlukom o utvrðivanju minimalne zarade ne bude drukèije
odreðeno.

Kao što je poznato, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obraèunavaju se
na zaradu koja se isplaæuje, s tim što osnovica doprinosa ne mo e biti manja od najni e
meseène osnovice doprinosa, saglasno èlanu 36. Zakona o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje ("Slu beni glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009).
Ovo pravilo va i i za sluèaj kada poslodavac isplaæuje minimalnu zaradu.
Od 1. februara 2010. godine, najni a meseèna osnovica za obraèun doprinosa
iznosi 15.842 dinara ("Slu beni glasnik RS", broj 57/2009).
Minimalna neto zarada od 87 dinara (neto) po radnom èasu za pun fond sati za
mesec januar (168) veæa je od neto najni e meseène osnovice za obraèun doprinosa, koja
va i od 1. februara1, što znaèi da kod isplate minimalne zarade, obraèun doprinosa i
dalje se vrši na minimalnu (bruto) zaradu, a ne na najni u meseènu osnovicu doprinosa.
Preraèun neto iznosa na bruto iznos minimalne zarade, za isplate koje se vrše od
1. februara 2010. godine, od kada va i neoporeziiv iznos od 6.554 dinara, vrši se po
obrascu:
B = (N - 786,48) : 0,701
O odluci o visini minimalne zarade, obavestiæemo vas odmah nakon njenog
donošenja i objavljivanja u "Slu benom glasniku RS", preko našeg sajta: www.porezi.rs
i www.porezi.co.rs, kao i preko naših èasopisa.

1
Neto minimalna zarada za januar 2010. godine: 168 x 87 = 14.616,00 dinara
Neto najni a osnovica = (najni a osnovica x 0,701) + (neoporezivi iznos x 12%)
(15.482 x 0,701) + 786,48 = 11.565,44 dinara

Što učniti prepoznamo li mobbing u svojoj radnoj sredini?

1 . Pismeno zabeležite svaki mobinški nasrtaj i arhivirajte sve pismene dokumente.

2. O onome što vam se događa obavestite osobu iz vaše radne sredine u koju još uvijek imate povjerenja, a ako takva osoba ne postoji, obratite se aktivisti nekog društva za zaštitu ljudskih prava, za jednakost polova, društvu za zaštitu žrtava mobbinga.

3. Pokušajte razgovarati s osobom koja vas zlostavlja o njenom ponašanju i postupcima. Ne dajte se uvući u mobbing!

4. Uočite li žrtvu mobbinga, budite ljubazni, razgovarajte s njom, pomozite joj. Pokušajte reći zlostavljačima neka prestanu sa svojim ponašanjem.

5. U slučaju pojave psihičkih ili telesnih poremećaja, potražite savet psihologa, psihijatra ili lekara medicine rada.

6. Potražite savet pravnika koji se bavi radnim pravom.

7. Obrazuj te se o komunikaciji, koristite prijatne telesne aktivnosti i tehnike relaksacije.

Kako suzbiti mobbing?

1. Osnovne mere za suzbijanje mobbinga pre svega su sistemska prevencija, prepoznavanje problema i stručna rehabilitacija.

2. Radnici koji su žrtve mobbinga obično ćute o mobbingu, zato i poslodavac i zaposleni trebaju znati da je kažnjiv i kome se trebaju obratiti za pomoć.

3. Potrebno je osigurati dostupnost nepristranih stručnih osoba koje će se baviti prijavljenim zlostavljanjem, a one ne smiju biti zaposlene u tom kolektivu.

4. Poslodavac na temelju Zakona o radu, internim uredbama i pravilnicima mora razraditi postupak sprječavanja mobbinga u svom kolektivu (poslodavac je dužan zaštititi dostojanstvo radnika za vreme obavljanja posla, tako da osigura uslove rada u kojima neće biti izloženi psihičkom ili fizičkom uznemiravanju, uključujući i seksualno.) Ova zaštita uključuje i porduzimanje preventivnih mera, a postupak i mere zaštite uređuju se kolektivnim ugovorom, sporazumom sklopljenim između sindikata i poslodavca ili pravilnikom o radu.

Umesto zaključka

Čovek još uvek najveći deo svog svesnog vremena provodi na radnom mestu, neretko okružen “zlostavljačima”. Zaposlenik je osnovna vrednost firme, a mobbing je pojava koja se događa upravo na radnim mestima. Njegove negativne posledice odražavaju se na pojedinca, radnu sredinu i celokupno socijalno okruženje. Stoga, važno je biti informsan i upozoren na značajnost problema mobbinga, naučiti ga prepoznati kao preduslov samozaštitnog ponašanja te sprečiti sistemskom prevencijom i konkretnim zahvatima (treningom komunikacijskih veština, zaštitnim zakonodavstvom i organizacijskom politikom i praksom koja ne toleririše zlostavljanje nego čuva dostojanstvo građana).

I za kraj, setimo se da su "… ljubav i rad dva osnovna uporišta na koja se oslanja zdravlje…" (Freud) te da bez obzira događa li se mobbing nama lično ili nekom od naših saradnika, onima s kojima delimo radne zadatke istog nivoa, našim podređenim ili nadređenim, ne možemo biti sretni okruženi nesretnim ljudima.

Pet znakova sagorevanja od posla

Poremećaj čiju štetnost mnogi prenebregavaju
Pet znakova sagorevanja od posla

Ako mislite da je sagorevanje od posla samo izgovor kojim se koriste nesposobni kako bi izbegli odgovornosti, razmislite još jednom. Stres i efekat sagorevanja od posla mogu da štete imunološkom sistemu, da vode do migrena, poremećaja varenja, kožnih bolesti, visokog krvnog pritiska i bolesti srca.

Sagorevanje od posla je odgovor na stres koji zaposlenom daje osećanje bespomoćnosti i frustriranosti, tvrdi doktorka Odri Kanaf sa Univerziteta Tenesi, i dodaje: „Pošto se ne radi o pojavi koja dolazi preko noći, važno je na vreme prepoznati njene znakove i delovati pre nego što problem postane zaista ozbiljan”.
Sledećih pet znakova treba uzeti u obzir:


- Vaši saradnici oko vas hodaju kao po jajima
Ako ste lako svadljivi na poslu i počnu da vas nerviraju saradnici s kojima se inače dobro slažete, to može biti signal sagorevanja.


- Dolazite kasno i želite da odete što pre
Iako ste se ranije radovali novim radnim pobedama, sada se vučete do kancelarije, a već odmah posle ručka počinjete da odbrojavate sate do kraja radnog vremena.


- Apatija je zamenila entuzijazam
Ponestalo vam je motivacije, ne osećate se ponosno nakon poslovnog uspeha, niti imate želju za novim izazovima.


- Prestali ste da se
družite s kolegama
Niste više zainteresovani za druženje s kolegama. Nemate više interesa da se družite s njima ni u kancelariji, ni van nje.


- Osećate se fizički bolesno
Uvek se osećate iscrpljeno, imate glavobolje, osećate napetost u mišićima i imate problema sa spavanjem.
Osećate li neki od ovih simptoma, a posebno više njih - vreme je za neke promene. Za početak biste mogli da popričate sa šefom o zajedničkom rešenju problema ili bar redefinisanju rokova.
U svojoj knjizi „Stres menadžment za prezauzete ljude” A. Tarkington predlaže sledeće korake:


- Naučite da kažete „ne”

- Redefinišite ciljeve

- Smanjite broj obaveza na poslu i kod kuće

- Naučite da upravljate stresom

- Više se odmarajte i jedite zdravo
Na kraju - uzmite pauzu. Ovo znači da treba da uzmete godišnji odmor bez obzira na količinu posla i da svaki dan uzimate manje pauze kako biste se reorganizovali!

Posle pretnji odrekli se prava na otpremnine

Prevareni radnici srbobranskog „Elana“ naknadno traže odštetu od Trgovinskog suda

Srbobran - Radnici bivšeg srbobranskog giganta „Elan“ poverovali su rukovodstvu firme, koje ih je ubeđivalo da je u njihovom interesu da se pismeno odreknu otpremnina. Umesto da odricanjem izbegnu status tehnološkog viška, 97 zaposlenih iz radih jedinica „Farma“, „Mlin“ i „Špiritana“, našli su se na evidenciji nezaposlenih. Sada u Trgovinskom sudu u Novom Sadu tvrde da su obmanuti i traže otpremnine.

Za razliku od radnika „Farme“, „Špiritane“ i „Mlina“ ostali radnici „Elana“ su krajem 2006. i početkom 2007. godine tražili 10 prosečnih plata , ili 100 evra po godini staža. Zaposleni u „Farmi“, „Mlinu“ i „Špiritani“, podlegli su pritiscima i uveravanjima da samo odricanjem od otpremnina na radnim mestima mogu sačekati novog gazdu.
- Radili smo za zakupce kao radnici „Elana“ i želeli smo da ostanemo na radnim mestima dok ne dođu novi vlasnici. Pozivali su nas pojedinačno da potpišemo da se zbog lošeg stanja u firmi odričemo otpremnine, jer je to navodno, bio jedini način da ostanemo na radnim mestima. Rečeno nam je da ko ne potpiše - dobija otkaz - kaže Goran Žarkov iz „Špiritane“.
Radnik Vasa Ergelašev dodaje da su u rukovodstvu zaposlene ubeđivali da, zapravo, nemaju pravo na otpremnine jer su pod zakupom, a da će potpisivanjem izjave preći da rade kod novog gazde.
- Ućutkivali su svakog ko je hteo nešto da pita, a jednom kolegi, koji se bunio, odmah su dali otkaz. Tako smo na kraju svi potpisali iz straha i ostali da čekamo novog gazdu - kaže Janoš Kovač, radnik „Farme“.
Kada su završili na evidenciji za nezaposlene kao tehnološki višak podneli su tužbe. Mnogi od njih su bili šokirani kada su čuli da su njihova radna mesta zauzeli mnogi radnici koji su uzeli otpremnine. Novi vlasnik je primio samo neke od onih koji su ih se odrekli.